Укратко

Делатност Службе за физикалну медицину и рехабилитацију јесте рехабилитација болесника као интегрални део лечења бројних респираторних обољења, физикална терапија и рехабилитација свих стања након повреда, прелома, операција и цереброваскуларних инзулта.

Служба је просторно и технички савремено конципирана и опремљена тако да у потпуности задовољава све потребе како лежећих тако и амбулантних болесника. Поседује салу за извођење групног програма респираторне рехабилитације, као и посебне просторије за инхалације, постуралну дренажу и специфичне процедуре као што су електротерапија, магнетна, ласерска и ултразвучна терапија.

У Служби се спроводи болничка и амбулантна физикална терапија по препоруци ординирајућег пулмолога, код болести као што су: астма, хронична опструктивна болест плућа (ХОПБ), упала плућне марамице, хроничне гнојне инфекције дисајних путева и плућа (бронхитис, бронхиектазије, пнеумонија, апсцес плућа), примарна плућна хипертензија, интерстицијумске болести плућа, преоперативна припрема болесника за операције на грудном кошу и плућима(најчешће због карцинома плућа), као и постоперативни третман оперисаних.

Опширније

Рехабилитација се широко примењивала и примењује се као неопходни, интегрални део савременог лечења у низу медицинских дисциплина као што су ортопедија, неурологија и др. Што се тиче примене рехабилитације у интерној медицини-она је нешто новијег датума. У историјату респираторне рехабилитације морамо напоменути да први описи вежби дисања датирају 2500 година п. н. е. , а да прва имена која се наводе у литератури везана за респираторну рехабилитацију јесу терапеут Тисот (1781. г.) и терапеуткиња Винфред Линтон која је 1934.г. у Лондону у једној болници започела „локализоване вежбе дисања“ код оперисаних пацијената.

Данас постоји све већа потреба за уводјењем организоване респираторне рехабилитације у лечењу болести као што су ХОБП (хронична опструктивна болест плућа), бронхијална астма али нажалост и карцином плућа, јер нагли и стални пораст броја оболелих, као и све чешће оболевање у најпродуктивнијим годинама живота доводе до прераног инвалидитета И смртног исхода код оболелих.

Главни циљеви респираторне рехабилитације јесу да доведе до редукције симптома болести, да поврати највећу могућу функционалну способност, да побољша пролазност дисајних путева и смањи степен њихове опструкције отклањањем нагомиланог секрета, да обучи болесника правилном дисању и на тај начин омогући што бољу и равномернију вентилацију свих делова плућа, да смањи мишићни рад потребан за дисање одн. цену дисања, да побољша квалитет живота пацијената и да повећа и физичку и емоционалну партиципацију пацијената у свакодневном животу, односно да обезбеди што бољу и бржу социјалну реинтеграцију. Да би постигла ово респираторна рехабилитација мора да обухвати бављење и не-плућним проблемима, у које укључујемо прогресивну редукцију кондиције, релативну социјалну изолацију, промене расположења(најчешће депресија), губитак мишићне масе и губитак на телесној тежини. Она у себи садржи два основна постулата: захтева активно учешће болесника у лечењу и друго захтева тимски рад лекара, физиотерапеута и медицинских сестара.

Пацијенти са различитим хроничним плућним болестима остварују бенефит од програма респираторне рехабилитације, који у себе обавезно укључује и физички аеробни третнинг. Ти бенефити су у смислу повећања капацитета за вежбање и у смислу редукције симптома отезаног дисања, гусења и замора које ови пацијенти наводе као најзначајније симптоме који их ограничавају у свакодневном животу. Испитивањем је утврдјено да се побољшање ових параметара јавља након спроводјења програма респираторне рехабилитације без обзира да ли се он одиграва у болници, амбуланти или код куће. Иделано би било да програм рехабилитације ових пацијената обухвати вежбе дисања, физички тренинг, нутритивно саветовање, едукацију и психосоцијалну подршку-а препоручује се да се одредјени параметри прате на почетку и по завршетку рехабилитације како би увидели шта смо постигли и колико смо напредовали.

Особе које болују од различитих хроничних болести плућа најчешће имају неке заједничке симптоме болести, укључујући кашљање, повећану продукцију спутума и рекурентне бронхитисе. Ипак симптом недостатка ваздуха је далеко најчешћи разлог њиховог јављања лекару. Како болест напредује ови пацијенти почињу да примећују да неке активности које су раније радили рутински, сада изискују већи напор и доводе до осећаја недостатка ваздуха. Као последица овога долази до појаве избегавања у почетку појединих, а касније и све већег броја активности што неумитно води брзом декондиционирању организма, а последично и њиховој мање или више израженој везаности за постељу. Декондиционирање је процес који се јавља када недостатак ваздуха почне да лимитира физичке активности пацијента, водећи ка губитку мишићне снаге и кардијалне функције.

Како бисмо избегли ове крајње стадијуме психофизичке и социјалне изолованости пацијената, са респираторном рехабилитацијом треба кренути шо пре, врло брзо већа након самог постављања дијагнозе.

Процедуре у служби

У нашој служби према најновијим стандардима и принципима добре клиничке праксе спроводе се следеће процедуре:

• Инхалације најсавременијим инхалаторима, који раде на принципу компримованог ваздуха или ултразвучног распршивања лековитих честица. Раствори који се инхалирају могу бити собне температуре или загрејани, могу се удисати под повишеним притиском или уз додатак кисеоника према потреби.
• Положајна дренажа врши се код хоспитализованих болесника који се лече од бронхитиса, пнеумоније, апсцеса и бронхиектазија, у посебној просторији, која је опремљена осцилаторним креветом.
• Мануелна и вибрациона масажа спроводи се у циљу смањивања спазма (грча) мишића који се користе при дисању.
• Вежбе релаксације примењују се најчешће код пацијената оболелих од астме и подразумевају рад у групи.
• Вежбе дисања једна су од најважнијих метода у лечењу пацијената са хроничним плућним болестима (бронхитис, емфизем, цистична фиброза, плеуритис).
• Вежбе снаге користе се за јачање мишића горњих и доњих екстремитета; спроводе се групно, код пацијената са ХОБП, бронхијалном астмом, код интерстицијских болести плућа, плућне артеријске хипертензије, као и у преоперативној припреми.
• Бихевиорална терапија представља скуп вежби које се изводе појединачно или групно код болесника са астмом, ХОПБ-ом, примарном плућном хипертензијом, интерстицијумским болестима плућа.
• Биостимулација ласерима ниске снаге и магнетотерапија спроводе се код пацијената са опструктивним болестима (астма, ХОБП).

Спроводи се и физикална терапија осталих наведених стања код којих се, према индикацији физијатра Службе, примењује: кинезитерапија, електротерапија, магнетотерапија, ласеротерапија и ултразвучна терапија

Детаљне информације могу се добити радним даном на телефон 021/480-53-58.

Служба за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања се састоји из два одсека чија делатност обухвата дијагностичке и терапијске процедуре доминантно плућних болести, али и испитивање и праћење болести других органских система које дају последице у виду респираторних симптома.

Процедуре које се спроводе у Служби поштују стандарде актуелних европских и светских водича из области респираторне медицине (European Respiratory Society, American Thoracic Society, American Academy of Sleep Medicine и др). Лекари Службе се баве првенствено дијагностиковањем и лечењем опструктивних болести плућа, у које спадају хронична опструктивна болест плућа и астма, али су укључени у дијагностику практично свих плућних и ванплућних болести које утичу на поремећај дисајне функције. На основу резултата функционалног испитивања процењују операбилност и дозвољени ниво ресекције плућног паренхима код болесника код којих је индиковано оперативно лечење и процењују ризик за спровођење операција у општој анестезији код болесника са ванплућним болестима. Такође, врше процену радне способности болесника из аспекта плућне функције за потребе инвалидске комисије. Посебна област којом се баве лекари Службе је дијагностиковање и лечење нерегуларности дисања током спавања, при чему је најчешћа из ове групе болести sleep apnea.

Одсек за патофизиологију дисања је опремљен савременим апаратима који омогућују спровођење једноставних и сложених дијагностичких метода које обухватају: спирометрију, телесну плетизмографију, бронходилататорни тест, бронхопровокативни тест, одређивање капацитета дифузије плућа (трансфер фактора), импулсну осцилометрију, индуковани спутум, гасну анализу, тестове оптерећења, спироергометрију и електрокардиографију. Одсек поседује савремене дијагностичке апарате компаније CareFusion – један основни апарат на којем се спроводи спирометрија са бронходилататорним тестом и два сложенија система за испитивање комплетне плућне функције што укључује спирометрију и телесну плетизмографију, али такође омогућује извођење бронходинамских тестова, импулсне осцилометрије и одређивање капацитета дифузије плућа. Најсложенији преглед који се обавља у Одсеку је спироергометрија и за ове потребе се користи савремени MasterScreen CPX спироергометар. Анализа артеријализоване и артеријске крви се може обавити у мировању и након теста оптерећења, а за ове потребе су обезбеђени апарати компанија Simens и Roche са проширеним спектром параметара који могу да буду одређени.

Више података о Одсеку за патофизиологију дисања можете пронаћи на линку испод текста.

Контакт телефон Одсека је 021/4805202.

 

Одсек за респираторне поремећаје током спавања се бави дијагностичким и терапијским процедурама код пацијената код којих је постављена сумња на sleep apneu. У Oдсеку се спроводи полисомнографија и респираторна полиграфија које представљају методе којима се утврђује постојање ове болести. У дијагностици се користе савремени апарати произвођача Viasys. Испитивање може да буде спроведено у болничким условима, траје око 24 часа, и у овом случају се спроводи полисомнографија. У амбулнтним условима се може спровести респираторна полиграфија која подразумева да се пацијент у Одсеку обучи и припреми за снимање које ће бити обављено код његове куће током уобичајеног ноћног спавања уз преносиви (портабилни) апарат. Анализом прикупљених података поставља се дијагноза опструктивне или централе sleep apnee, а потом се врши одабир најсврсисходнијег терапијског средства сходно карактеру и тежини поремећаја, као и постојању придружених болести при чему су од посебног значаја болести кардиоваскуларног, ендокриног, гастроинтестиналног и респираторног система. Болесницима се препоручују апарати за неинвазивну вентилацију, или интраорални апликатори уколико је болест благог степена. У Oдсеку је могуђе урадити и капнографију и 24-часовну пулсну оксиметрију – методе за праћење тренда концентрације угљен-диоксида и сатурације хемоглобина кисеоником; ови прегледи имају посебан значај год гојазних особа код којих може да постоји поремећај који се назива хиповентилациони синдром гојазних.

Више података о Одсеку за респираторне поремећаје током спавања можете пронаћи на линку испод текста, као и на сајту http://medicinasna.50webs.com. Контакт телефон Одсека је 021/4805355.

 

Сем здравствене делатности, запослени у Центру се бави образовном и научноистраживачком делатношћу. Проф. др Иван Копитовић и Доц. др Марија Вукоја су чланови Катедре за интерну медицину Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду и учествују у извођењу теоријске и практичне наставе на овој Катедри. Проф. др И. Копитовић је уредник књиге „Интерна медицина за студенте здравствене неге“ – савременог уџбеника конципираног посебно за студенте образовног профила Здравствена нега, као и монографије „Респираторни поремећаји током спавања“ која анализира ову специфичну област медицине.

Лекари Центра имају знатан број научних публикација објављених у врхунским и истакнутим међународним часописима, активно учествују на конгресима како као излагачи научних радова тако и као предавачи по позиву; учествују у пројектима од интернационалног значаја и стекнутим знањем врше континуирану едукацију здравственог особља.

Такође, лекари Центра у сарадњи са Европским Респираторним Удружењем (European Respiratory Society, ERS) на годишњем нивоу организују Европску школу спирометрије „Тhe ERS spirometry training programme“ – курс акредитован од стране ERS-а чији полазници стичу ERS Spirometry Driving Licence диплому, што чини овај догађај јединственим у земљи и окружењу. Овај курс се од 2014. године одржава на Институту и редовно окупља велики број полазника. Више информација можете пронаћи на сајту http://hermes.ersnet.org/activities/2012-03-15-09-52-59/upcoming-courses-spirometry.html.

 

Здравствене раднике и сараднике Центра чине: проф. др Иван Копитовић (интерниста – пулмолог), доц. др Марија Вукоја (интерниста – пулмолог), др сц. мед. Мирјана Јованчевић Дрвеница (пнеумофтизиолог – алерголог), др Драгана Миличић (лекар на специализацији интерне медицине); 15 медицинских сестара-техничара и 1 дипломирани биолог. Начелник центра је проф. др И. Копитовић, шеф Одсека за патофизиологију дисања је доц. др М. Вукоја, шеф Одсека за респираторне поремећаје током спавања је др сц. мед. М. Јованчевић Дрвеница. Главни сестра Центра је Јованка Ћојановић.

Контакт телефон Центра је 021/4805202.

 

Одсек за патофизиологију дисања

Одсек за респираторне поремећаје током спавања

 

 

Служба је кадровски, организационо, технички и просторно прилагођена основној намени коју има у саставу Института, а то је обављање различитих прегледа у области конвенционалне РТГ, ултразвучне и ЦТ дијагностике.

Пацијенти се прегледају у шест кабинета за конвенционалну радиографију и радиоскопију, у једном за ултразвучну дијагностику и за дијагностику компјутеризованом томографијом (ЦТ скенер).

У последњих пет година пацијенти се у кабинету за компјутеризовану томографију (ЦТ) прегледају на мултислајсном ЦТ уређају GE LIGHTSPEED 64 slice који омогућава скенирање целокупног волумена грудног коша током само једног задржавања даха и стварање тродимензионалне, високорезолутивне слике без артефаката. Такође се овде изводе и трансторакалне пункције под контролом ЦТ-а.

Трансторакална пункција је минимално инвазивна дијагностичка метода којом се обезбеђује цитолошки узорак ткива за преглед у сврху разјашњења етиологије уочене промене у плућима, плеуралном простору или зиду грудног коша. Узорак добијен пункцијом цитолошки се анализира у сврху постављања етиолошке дијагнозе. У нашој установи се уради око 250 оваквих прегледа годишње.

Употреба аутоматског ињектора MEDRAD омогућује ефикасно извођење свих ЦТ ангиографских процедура, укључујући и ЦТ пулмоангиографију.

Преглед добијених снимака се врши на ГЕ радној станици Adwantage 4.4 где се применом различитих софтверских пакета поред уобичајених (нативних и постконтрастних стандардних и циљаних аксијалних прегледа) изводе и прегледи плућа високе резолуције (HRCT), 3D, MPR и виртуелно ендоскопски реконструисане технике прегледа, волуметрија плућних лезија, као и ЦТ ангиографије, ЦТ коронарографије.

Кабинет за конвенционалну радиографију и радиоскопију располаже:

Дигиталним РТГ системом GE DEFINIUM 8000, који спада у ред најсавременијих радиографских система са flat panel детектором. Аутоматска контрола експозиције омогућује прекид аквизиције у хиљадитом делу секунде што додатно доприноси смањењу изложености пацијента рендгенском зрачењу.

Апарат је намењен и за радиографску субтракцију коштаних структура – DUAL ENERGY напредну методу која омогућује раздвојен приказ меких ткива и коштаних структура које на стандардним снимцима заклањају мека ткива.

У Институту су у употреби и два мобилна апарата за радиографију, који се налазе на Клиници за торакалну хирургију и у Јединици интензивне неге. Радиограми који се тамо ураде се затим развију у апарату за израду дигиталних снимака.

Од августа 2014. године, Служба је унапредила кабинет за ултразвук новим ултразвучним апаратом GE LOGIQ F8, који нам омогућује добијање слике оптималне резолуције, за свакодневни преглед великог броја пацијената. Највећи број прегледа обухвата ултразвук абдомена, као и преглед плеуралних простора, уз локализацију и евалуацију плеуралних излива.

Служба за радиолошку дијагностику располаже кадровским и техничким предусловима, а створени су и они законски (Закон о електронском потпису) за обављање телерадиолошких консултација. Успостављањем телерадиолошке везе, путем брзих интернет конекција, корисника те услуге са Службом за радиолошку дијагностику ИПБВ скраћује се време извештавања, квалитет је загарантован и омогућено премоштавање недостатка кадрова за радиолошку дијагностику.

У Служби за радиолошку дијагностику ИПБВ запослено је четири лекара специјалиста радиолога, 4 лекара на специјализацији из радиологије и 16 виших радиолошких техничара који са осталим особљем у тимском раду годишње обаве и до 80.000 појединачних прегледа пацијената (72.000 РТГ, 6.000 ЦТ и 3.500 УЗ прегледа). Број прегледа има тенденцију сталног пораста.

Током године запослени се усавршавају кроз програме предавања, семинара и практичне обуке. Служба за радиолошку дијагностику активно учествује у извођењу клиничких и институтских студија и других пројеката.  Унапређење рада је од недавно постигнуто и новоуведеним болничким информационим  системом.  

Од највеће је важности унапређење мера заштите од рентгенског зрачења, како за пацијенте тако и за целокупно особље.

 

Приликом оснивања Института за туберкулозу у Сремској Каменици 1960. године, као пратећа дијагностичка служба формиран је Завод за патологију са цитолошком дијагностиком, који је временом прерастао у Центар за патологију. У саставу Центра се налазе лабораторије за патохистологију, цитологију, имунохистохемију и обдукциони тракт.

Служба за патолошко-анатомску и молекуларну дијагностику се углавном бави патологијом плућа, плеуре и медијастинума, а мањим делом патологијом дигестивног тракта и патологијом штитне жлезде.

Годишње се уради између 7 и 8 хиљада цитолошких прегледа. Материјал за цитолошко испитивање представља ексфолијативну цитологију (бронхијално испирање: бронхоалвеоларна лаважа; бронхијално четкање; спутум и цитологија плеуралног, перикардног и перитонеалног излива) и аспирациону цитологију (трансбронхијална аспирациона цитологија танком иглом - "FNA"; трансбронхијална аспирациона цитологија танком иглом навођена линеарним ендобронхијалним ултразвуком - "EBUS"; трансторакална аспирациона цитологија танком иглом под контролом ЦТ-а -"ТТП" и FNA периферних лезија на кожи и увећаних лимфних чворова. Уколико се укаже потреба врши се и engl. rapid on site evaluation - ROSE техника ради утврђивања адекватности цитолошких узорака добијених током бронхоскопије. Поред тога кад год се укаже потреба и могућност од цитолошких узорака се израђују цитоблокови који омогућавају имунохистохемијске анализе.

Годишње се уради између 11 и 12 хиљада хистолошких прегледа. Материјал за хистолошки преглед су: биопсија бронха, трансбронхијална биоспија (ТББ), катетер биопсија (КБ- "ТБЦА"), трансторакална иглена биопсија под контром ЦТа; биопсије плеуре добијена током видео асистиране торакоскопије ("ВАТС"); биоптички материјали добијени током медијастиноскопије; ивични исечци плућа и ресектати плућа. У току највећег броја операција које се изведу у Институту за плућне болести Војводине рутински се проводи дијагностика на мрзлим резовима "тзв. "ex tempore" дијагностика. Свакодневно се у просеку уради између 15 и 20 оваквих анализа. Од пријема материјала у Центру за патологију до јављања резултата прегледа у хируршку салу обично прође између 7 и 11 минута.

Служба за патолошко-анатомску и молекуларну дијагностику тренутно поседује преко 70 имунохистохемијских антитела. Годишње су уради између 600 и 700 имунохистохемијских анализа у циљу дијагностике и разликовања примарних и секундарних тумора плућа, малигног мезотелиома, лимфома и тимома.

У Служби за патолошко-анатомску и молекуларну дијагностику се уради годишње између 50 и 60 обдукција. Сваки обдуковани случај се приказује и анализира на стручном састанку (танатолошки састанак) који се одржава једном недељно током целе године. Састанку присуствују сви лекари запослени у Институту за плућне болести Војводине као и они који су из других матичних кућа, а који обављају део специјализације у Институту за плућне болести Војводине.

 

У Служби за патолошко-анатомску и молекуларну дијагностику се годишње уради више од 100 експертских консултативних прегледа хистолошких и цитолошких материјала послатих из регионилних болница које се налазе у Војводини, Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

Процес израде хистолошких препарата је готово у потпуности аутоматизован и сведен на најкраћи временски период. Процес израде цитолошких препарата траје од неколико минута (брзе методе бојења - за интраопертаивну и по захтеву клиничара хитну цитолошку анализу) до 1 сат. Резултати хистолошког прегледа се издају у року од 24 сата до 5 дана уколико су потребне додатне анализе, док се резултати цитолошких прегледа издају у року од неколико минута до највише 48 сати. Тачност наших анализа износи преко 99%.

У Центру за патологију тренутно су запослени: три спацијалисте патолога, осам лабораторијских техничара, три помоћника обдуцента и две спремачице. Двоје специјалиста патолога су истовремено и специјалисти ужих специјализација (један из уже специјализације Медицинске цитологије и један из уже специјализације Клиничке патологије). Сви лекари су и доктори медицинских наука. Један од лекара је редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду (Дејан Вучковић), док су два лекара асистенти, који су у попступку избора у доценте Медицинског факултета у Новом Саду (Драгана Тегелтија и Алксандра Ловренски). Сва три лекара су укључена у узвођење теоријске и практичне наставе из Патологије на Интегрисаним студијама медицине, која се узводи на српском и енглеском језику; Опште и оралне патологије за студенте Стоматологије, која се изводи на српском и енглеском језику и из Патологије за студенте Здрвствене неге и медицинске рехабилитације, на Медицинском факултету у Новом Саду. Наставник учествује у извођењу наставе која се одржава у оквиру Докторских студија, специјалистичких студија из Патологије и субспецијалистичких студија из Клиничке патологије. Унутар последњих 25 година у Центру за патологију су оквиру специјализације из Патологије едукована 50 специјализаната. Од 2006. године у Центру се спроводи ужа специјализација из Медицинске цитологије.

Претходни и садашњи лекари Центра за патологију су у протеклим годинама написали више од 600 научно-истраживачких радова као и више десетина поглавља у разним уџбеницима, монографијама и практикумима. Били су ментори у више десетина доктората, мегистеријума и дипломских радова и учествују или су учестворвали у покрајинским и републичким научностраживачким темама и пројектима.